Britanci testirali Stojadina, popularni Kec u Britaniji – Kada se sa nostalgijom govori o bivšoj Jugoslaviji, jedna od stvari koja se često pominje jeste razvijena automobilska industrija. Svedoci tome jesu još uvek brojni primerci automobila koji su proizvedeni pre nekoliko desetina godina. Tada je automobilska industrija bila na vrhuncu razvoja na ovom prostoru. Jedan od automobila koji se najčešće pominje jeste Yugo, posebno njegove američke avanture. Ali naravno i mnogi drugi modeli automobila imali su svoje zanimljive priče.
Britanci testirali Stojadina
Jedna priča o testiranju popularnog Stojadina dešavala se 80-ih godina prošlog veka, na prostoru Velike Britanije.
Tada je popularni Stojadin stigao na ovo tržište.
Testiran je i od strane tadašnjih britanskih novinara.
Čak je i Times pisao o Zastavi 101, odnosno Stojadinu, i testovima koje su novinari uradili.
Utisci Britanca o Kecu
Stojadin je bio još jedan istočnoevropski automobil, koji se pojavio na britanskom tržištu.
Pored sovjetskih i poljskih automobila, kupci su otprilike znali šta mogu da očekuju sa ovakvim tipom automobila.
Na prvi pogled vrlo staromodna konstrukcija vozila, ali veoma povoljna cena.
Automobilska industrija se tada razvijala na osnovu licence koju je kompanija Zastava dobila od kompanije Fiat.
Sličan sistem rada primenjivale su i mnoge druge istočnoveropske zemlje.
Iz tog razloga ne iznenađuje postojanje sličnosti u brojnim modelima različitih zemalja.
Na početku 80-ih godina Zastava je proizvodila preko 265.000 automobila godišnje.
Proces proizvodnje je tada modernizovan pozajmicom Svetske banke.
Britanski novinari su se osvrnuli na istorijski aspekt razvoja Zastave, navodeći da je nekada proizvodila oružije.
Preorijentacija proizvodnje podrazumevala je fokus na druge proizvode, kao što su automobili, kamioni, kombiji, i slično.
Zamerke i prednosti Stojadina u Britaniji
Uvoznik Zastave 101 u tom periodu je bila kompanija koja je uvozila i druge slične modele automobila.
Procena je bila da će se u prvoj godini prodati oko 5000 automobila.
Takođe, ideja je bila da osim Stojadina, u narednom periodu bude uvezen i Yugo 45.
Zamerka je bila da je model razvijen pre više od decenije.
Trebalo je imati u vidu da su novi modeli svakako napredniji, bez obzira na povoljnu cenu.
Nakon testiranja novinari su naveli osnovne karakteristike ovog modela, kako bi širu javnost upoznali sa njegovim odlikama.
Zastava = Fiat?
Konstantno je vršeno poređenje sa Fiatovim modelima, imajuću u vidu da su rađeni na osnovu iste licence.
Osnovne zamerke odnosile su se na slabu snagu motora, na ubrzanje (do 60 milja/h ubrzavavao je za čak 18 sekundi).
Zameran je smanjeni komfor u zadnjem delu, kao i neke sliče stvari.
Maksimalna brzina koju je mogao da razvije bila je 90 milja/h. Ali, već pri brzini nakon 70 milja/h stvarale su se vrlo neprijatne vibracije, da su odvraćale vozače od brze vožnje.
Potrošnja goriva je zadovoljavajuća, niža od nekih sličnih modela. Prednost ovog modela je i odlično održavanje na drumu, ali su to pripisali britanskim gumama.
Amortizeri nisu baš bili na zavidnom nivou, kao ni kočnice, koje je trebalo vrlo jako pritisnuti.
Prednost Stojadina u Britaniji bila je cena
Najveća prednost je svakako bila cena, jer je Stojadin bio u kategoriji najjeftinijih automobila na tadašnjem britanskom tržištu.
Napomenuto je i da cena ovog modela prilikom korišćenja pada značajno, tako da je preprodaja bila malo teži poduhvat.
Sve u svemu, Stojadin je imao zanimljiv izlet na britansko ostrvo.
Iako nije reč o najidealnijem modelu, ipak je pronašao put do kupaca na ovom tržištu.
Neke slike preuzete sa Wikipedia
